Ko­mi­si­ja Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Sa­vje­ta Evro­pe (PSSE) za­tra­ži­la je is­tra­gu zbog sum­nji u ko­rup­ci­ju u Cr­noj Go­ri, jer je je­dan od iz­vje­sti­la­ca te skup­šti­ne od še­fa cr­no­gor­ske de­le­ga­ci­je tra­žio da ga „sa­vje­tu­je” gdje da ulo­ži no­vac u Cr­noj Go­ri. To se na­vo­di u iz­vje­šta­ju ko­mi­si­je ko­ja je for­mi­ra­na pro­šle go­di­ne da is­pi­ta je­su li biv­ši i sa­da­šnji čla­no­vi PSSE uzi­ma­li mi­to u jed­nom bro­ju dr­ža­va u za­mje­nu za lo­bi­ra­nje.
Na li­sti tih dr­ža­va je i Cr­na Go­ra, ko­ja se u iz­vje­šta­ju ko­mi­si­je na 215 stra­na po­mi­nje na stra­ni 99.
– Da­na 6. ok­to­bra 2017.go­di­ne, is­tra­žna ko­mi­si­ja je oba­vi­je­šte­na da je je­dan od ko­i­zvje­sti­la­ca Mo­ni­to­ring ko­mi­te­ta za Cr­nu Go­ru od še­fa cr­no­gor­ske de­le­ga­ci­je pri PSSE za­tra­žio sa­vjet o mo­guć­no­sti da in­ve­sti­ra u po­slo­ve u toj ze­mlji – kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju ko­ji je pred­sta­vljen Stra­zbu­ru.
Uka­za­no je da iz­vje­sti­o­ci, su­prot­no ko­dek­su PSSE, u iz­vje­šta­ji­ma o po­sje­ta­ma ni­je­su na­vo­di­li ni­ka­kve po­klo­ne ili da je bi­lo ri­je­či o bi­lo ko­jim dru­gim pi­ta­nji­ma od ko­jih bi mo­gli ima­ti ko­rist.
Ko­i­zvje­sti­o­ci Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Sa­vje­ta Evro­pe za Cr­nu Go­ru u post­mo­ni­to­ring di­ja­lo­gu Ionut-Ma­ri­an Stroe iz Ru­mu­ni­je i An­drea Ri­go­ni iz Ita­li­je do­šli su u zva­nič­nu po­sje­tu Cr­noj Go­ri 2.ok­to­bra pro­šle go­di­ne, a iz na­še ze­mlje su oti­šli 4.ok­to­bra. Njih dvo­ji­ca su se ta­da sre­li sa še­fom cr­no­gor­ske de­le­ga­ci­je pri PSSE Pre­dra­gom Se­ku­li­ćem.
Pre­drag Se­ku­lić, po­sla­nik i is­tak­nu­ti funk­ci­o­ner De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS), od 2014.go­di­ne je na če­lu cr­no­gor­ske de­le­ga­ci­je pri PSSE.
Ne­za­vi­sna ko­mi­si­ja ko­ju je for­mi­ra­la skup­šti­na SE za­klju­či­la je da je ne­ko­li­ko čla­no­va Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Sa­vje­ta Evro­pe pre­kr­ši­lo ko­deks po­na­ša­nja čla­no­va tog ti­je­la i da se „sna­žno sum­nja“ u nji­ho­vu ko­rum­pi­ra­nost i za­tra­ži­la je is­tra­gu dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
Iz­vje­štaj ko­ji je ju­če ob­ja­vljen i pred­sta­vljen u Stra­zbu­ru, sje­di­štu Sa­vje­ta Evro­pe, sa­dr­ži po­dat­ke o is­tra­zi ko­ja je tra­ja­la de­set mje­se­ci i ba­vi­la se op­tu­žba­ma za pod­mi­ći­va­nje u za­mje­nu za lo­bi­ra­nje, a njen fo­kus je bio Azer­bej­džan. Na li­sti su, iz­me­đu osta­lih, i Cr­na Go­ra, Ma­ke­do­ni­ja i Tur­ska.
Sa­vjet Evro­pe je jed­na od naj­sta­ri­jih or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se ba­vi ljud­skim pra­vi­ma. Osno­van je 1949.go­di­ne za­rad oču­va­nja de­mo­kra­ti­je i vla­da­vi­ne pra­va. Sta­ri­ji je od Evrop­ske uni­je i sa­sto­ji se od 47 čla­ni­ca. Par­la­men­tar­nu skup­šti­nu ovog ti­je­la sa­či­nja­va­ju po­li­ti­ča­ri iz na­ci­o­nal­nih par­la­me­na­ta nje­go­vih dr­ža­va čla­ni­ca.
Cr­na Go­ra se Sa­vje­tu Evro­pe pri­dru­ži­la 2007. go­di­ne, ali su mno­gi du­go do­vo­di­li u pi­ta­nje slab od­go­vor Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne na na­vo­de o ko­rup­ci­ji, kr­še­nju ljud­skih pra­va, kra­đi iz­bo­ra, or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i na­pa­di­ma na me­di­je u Cr­noj Go­ri. Mo­ni­to­ring, ko­ji je sma­tran kao fa­za u ko­joj je Cr­na Go­ra pod stro­žim nad­zo­rom, uki­nut je 2015.go­di­ne, a to­kom po­sje­te Pod­go­ri­ci u ok­to­bru 2017.go­di­ne iz­vje­sti­o­ci su sta­nje u Cr­noj Go­ri oci­je­ni­li kao ukup­no za­do­vo­lja­va­ju­će.
Par­la­men­tar­na skup­šti­na je pro­šle go­di­ne po­kre­nu­la is­tra­gu ko­ja ima za cilj da se utvr­di je­su li biv­ši i sa­da­šnji čla­no­vi te skup­šti­ne lo­bi­ra­li za ne­ko­li­ko dr­ža­va, po­ku­ša­va­ju­ći ta­ko da ubla­že kri­ti­ke na ra­čun auto­ri­tar­nih vla­da, a da su za­uz­vrat do­bi­ja­li no­vac i luk­su­zne po­klo­ne.
Tim sa­sta­vljen od tro­je ne­za­vi­snih struč­nja­ka za­klju­čio je u iz­ve­šta­ju na 219 stra­na da je ve­li­ki broj biv­ših i sa­da­šnjih čla­no­va Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne dje­lo­vao su­prot­no ko­dek­su po­na­ša­nja i bio uklju­čen u ak­tiv­no­sti ko­rup­tiv­ne pri­ro­de. U iz­vje­šta­ju se te­re­ti biv­ši pred­sjed­nik Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne, špan­ski se­na­tor Pe­dro Agra­munt, za ko­jeg je is­tra­gom za­klju­če­no da po­sto­ji sna­žna sum­nja da je sa­ra­đi­vao u ko­rup­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma ka­ko bi obez­bi­je­dio ključ­nu po­zi­ci­ju vo­đe­nja par­la­men­tar­ne gru­pe de­snog cen­tra.
Agra­munt je bio pri­nu­đen da pod­ne­se ostav­ku na mje­sto pred­sjed­ni­ka 2017.go­di­ne, na­kon što mu je iz­gla­sa­no ne­po­vje­re­nje. M.VE­ŠO­VIĆ


Po­treb­na hit­na re­ak­ci­ja

Iz­vje­štaj je sa­či­ni­la ko­mi­si­ja PSSE, ko­ja je is­ta­kla da sve in­for­ma­ci­je mo­ra­ju hit­no da is­pi­ta­ju dr­žav­ne is­tra­žne in­sti­tu­ci­je, jer sa­ma ko­mi­si­ja ima vr­lo li­mi­ti­ra­ne ka­pa­ci­te­te i ovla­šće­nja.
Tu ko­mi­si­ju či­ni­li su ne­za­vi­sni eks­per­ti Ni­ko­las Bra­ca i Eli­za­bet Fu­ra, biv­še su­di­ja Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, i Žan-Luj Bru­gi­je, je­dan od naj­po­zna­ti­jih is­tra­žnih su­di­ja u Fran­cu­skoj.